otvoreno pismo za njega ...S.

Često se pitam da li je meni,odnosno mom srcu bolje zapisati na malom parcetu hartije sve ono sto osecam.ono sto bi volela nekom reci,a ne mogu...i stalno se pitam ono čuveno ZAŠTO?!!!

Možda jer nemam hrabrosti da progovorim i da ti priznam ili jednostavno zato što znam da je bolji osećaj taj kada znam  da će taj papir sve pretrpeti ili gori jer znam da ogdovor necu dobiti! Hoću li se više razočarati u sebe jer pišem na običnom papiru,na tom malom običnom parčetu hartije ili tebi lično!!!

Sedim u sobi,okružuje me prijatna tišina....ne plačem,već se smejem uz sećanja koja mi ne daju mira bez obzira kakva ona bila,meni su draga.

Sećam se svake sitnice,pogleda ma sta god on značio,svake tvoje reči pa makar bile lažne,svake tvoje poruke i one koje bi pisao čak radi reda!Toliko toga bi volela da kažem samo da si pored mene!Ne bi ti više nikada rekla da te volim,jer i to ne osecam,ali bi ti rekla sve sto osetim svaki put kada te vidim i dodirnem.Ono što prđe kroz mene u onom trenutku kada te pogledam,kada te pozdravim.Drhtim..i osećam nešto u sebi i pitam se hocu li imati ikada tu mogucnost da ti sve to kažem ?

Ja sam ta što ne zna šta znači voleti,a da je ljubav uzvraćena!